beats by dre cheap

zima malo poranila ove godine, a dusu mi je vec na pocetku zaledilo proljece.

umrle su neke ptice i odletjele iz moga oka ravno na nebo.
u jatu pisama koje sam poslala najbolnije je sto nijedno nema nekoga ko ce ga primiti.
voljela bih da nijedna tvoja ptica ne leti nikome kao sto ni moja nema kome.
da joj se krila natope tvojim suzama i da umre na pokislim granama.
da snage imas za zagrljaj hladnih ledja u noci augusta i poslije da se vratis istom. dodir ledja o ledja, i tako cijeli zivot. ili bar ovo dosad.
kad das zivot na dlanu po ko zna koji put, pitat ces se i saznat koliko je mene kostao krcag prijateljske utjehe i vina ljubavi.
ne broji godine od mog rodjenja, ja placam neke stare dugove, moj duh zivi cak i kad ja spavam. plave ptice lete nebom i bez tebe ja sam slobodna.
moj duh nikad stati nece, bar dok se ne prevari kotacic srece, a vrtimo se po zvjezdanim nebesima i boli koliko treba da boli. boli koliko sam zasluzila, a plava ptica leti po srecnim orbitama
iako bi bolje bilo da leti po nesretnim.
ovako zna kome radost da oduzima.
dobro zna sta bi u ljudima zamrznula da bi te na kraju srecom ko iznenada prekinutom konekcijom pljunula
lazna euforija, smrtna zajebancija.

another one bites the dust
http://dust.blogger.ba
12/11/2017 17:00